IDEALAN TRENER ZA ZVEZDU: Intervju s čovekom koji je preporodio uspavanog velikana, a o crveno-belima ima jasan stav!

Daleko od očiju srpske javnosti, u Belgiji je gradio prve trenerske korake , i to nakon raznovrsne igračke karijere od Bordoa, preko Kelna, moskovskog Dinama, Alanije, Lokerena, do Izraela i Kine gde je završio karijeru Ćingdau. Črvrsto je na zemlji, ali i u sve boljem Slovanu, što je dobra naznaka velike trenerske karijere.

Posle odličnih rezultata, osvajanja Kupa i uzdizanja tima od 12. do 2. pozicije iza Žiline, gospodin Vukomanović se rado odazvao pozivu Telegrafa za priču o trenerskim karakteristikama, filozofiji, planovima, promeni kursa od Sarajeva do Bratislave zbog stvari koje nažalost nemaju veze sa sportom, ali i analizi kadrovske situacije u Crvenoj zvezdi, koja ga je zabolela zbog strmoglavog pada nakon šampionske sezone.

Radi se o treneru koji ima potencijal da u budućnosti zasuče rukave čak i na Ostrvu gde je već vrata otvorio Slaviša Jokanović, a u CV-ju kao veliku pogodnost za vladanje svlačionicom ima poznavanje engleskog, francuskog, holandskog, italijanskog, ruskog i slovačkog jezika.

– Davno sam otišao iz Srbije i sav svoj trenerski period, edukativni, proveo sam u Belgiji. Naravno, ponosan sam i na svoje poreklo, rodio sam se u Jugoslaviji i tadašnjem Titovom Užicu, ali u Belgiji sam stekao ime, mene tamo drže za belgijskog trenera i uz mene drže belgijsku zastavicu.

– Ne znam, slabo i pratim srpski fudbal, pročitam ponešto, ali dugo nisam gledao neku utakmicu. Prošle godine sam malo ispratio u Evropi revanš Partizana sa Poljacima (Zaglebje), gledao sam Zvezdu protiv Ludogoreca. Ali stvarno nisam gledao srpski šampionat… Mi koji smo prošli kroz veliki klub, imamo afinitet da ga pratimo, ali nisam imao prilike da mnogo gledam domaće mečeve.

Foto: Ivan Vukomanović/privatna arhiva

SLOVAN

Sredinom avgusta, Vukomanović je preuzeo Slovan u rasulu, u društvu Vladimira Radenkovića je vredno radio na povratku na pravi put, iako je ugovor bio potpisan samo do kraja sezone.

– Kada sam ja došao krajem avgusta, oni su bili ispali iz kvalifikacija od poluamaterske ekipe Jelgave iz Letonije. Startovali su jako loše, bili su deveti od 12 ekipa, onda je naprasno došlo do jednog telefonskog razgovora, brzo sam došao, izborili smo se, pobedili Žilinu, pokrenuli seriju, promenili neke stvari. Puno je tu loših stvari bilo, loša atmosfera, bilo je klanova u svlačionici, puno stranaca, dosta nekih ružnih stvari koje smo u hodu morali da rešavamo igrom, da bi poboljšali rezultate.

– Nekako se sve dobro namestilo, do Nove godine smo došli na treće mesto, posle toga smo izašli na drugo mesto. Žilina je mnogo bolja ove godine, u smislu organizovanosti i projekta, oni su u protekle četiri godine trenirali sa istim timom, trener im je produžio ugovor do 2020. i napravili su sjajnu konekciju sa mlađim selekcijama, formiraju jaku ekipu, zasluženo su prvi, imaju prave profile igrača za ono što igraju. Mi smo u improvizaciji izvukli maksimum iz ove sezone, sa igračima koji su dovođeni bez rezona i ideje, nešto slično kao Crvena zvezda.

Najteže je bilo balansirati sa zatečenim igračkim kadrom, brojka o transferima dovoljno govori kako se radilo u slovačkom velikanu.

– Prošle godine, pre nego što sam došao, došlo je 13 novih igrača. Došlo je mnogo igrača sa raznih strana sveta bez ideje i vizije zašto se dolazi, kako, to je improvizacija u kojoj smo morali da regulišemo, da vratimo balans, možda i sa igračima iz B tima popunimo selekciju. Malo smo očistili, neke igrače pustili, napravili smo miks i rezultat. Sa upravom kluba sam i dalje u pregovorima, o ostanku, jer mi ističe ugovor. Odmakli smo dobro, mislim da ćemo se dogovoriti, iako ima ponuda iz Belgije i Engleske.

– Ali ja bih voleo da ostanem jer smo napravili dobru priču i sve ide u dobrom smeru. Novi stadion će biti gotov sledeće godine, biće predivan, klub je bogat i nema dugove, može da posluje pozitivno na marketu, klub koji ne izlazi iz okvira svog budžeta i finansijskog fer pleja. Imamo mladu upravu, Slovan je brend u Slovačkoj, jedna uspavana zver koja treba da se vrati na staze stare slave, klub je poslednji prvak stare Čehoslovačke, da podsetimo.

Slovan je poslednju titulu osvojio 2014. godine, a pre dolaska Vukomanovića, Kup 2013, pa se relativno dugo čekalo na trofej s obzirom na renome kluba u Slovačkoj. Ivan Kmotrik, vlasnik kluba, ima dobar odnos sa Vukomanovićem i nada se iskoraku u predstojećem periodu.

– Nisu osvajali dugo ništa, sada je Kup bio prvi trofej. Postoji potencijal, ali moramo mnogo drugih stvari da promenimo, nadam se da će uprava to da izgura, a mora jedno po jedno. Liga nije naivna kao što pričaju, izlazak u Evropu je sada faktički nebitan. Prošle godine nije napravljena dobra strategija pojačanja i sada treba da odradimo to za sledeće leto, za Ligu Evrope ili Ligu šampiona. To je težak posao jer Slovaci kreću od prvog kruga, ako prođe Slovan prva dva kruga, to će biti ozbiljnija priča.

– U fudbalu je sve moguće, prošle godine sam namerno tražio na pripremama u Turskoj da igramo prijateljske sa jačim rivalima, kako bismo se formirali. Igrali smo 2:2 sa Dinamom iz Zagreba, pobedili smo Steauu, pobedili Lokomotivu Plovdiv, pobedili smo protivnike koje nismo očekivali, imamo određen kvalitet za neki iskorak. I uprava treba da povuče poteze i potvrdi sve. Ja sam napravio već neku strategiju kako bih promenio stvari ovog leta, sa još dva pojačanja za sledeći rok. Uprava treba da prepozna sve, meni se ovde sviđa, lepo mi je i imam odrešene ruke što se tiče transfer politike. Klub je privatan, vlasnik i dva čoveka odlučuju, a ne upravni odbori sa 100 ljudi koji mašu kartonima, ne postoje sukobi interesa.

– To je jedna normalna priča koja se kreće u svim zemljama zapadne Evrope. Ja sam navikao u tome da radim, tako da je sada sve OK. Imam dobar odnos sa medijima i navijačima, nisam trener koji ide van okvira budžeta, trošimo koliko možemo da priuštimo, šta je dostupno. Tako sam naučen, tako se fokusiramo, oni su ponudili produžetak na tri godine, doterujemo uslove oko nekih bonusa, verujem da će sve proći dobro.

Foto: Ivan Vukomanović/privatna arhiva

Svojevremeno, kada je Vukomanović trebalo da preuzme Željezničar prošle godine, jedan od zahteva je bila kancelarija kao mesto gde će pripremati treninge i analize.

Tada je i naveo da nije jedan od trenera koji taktike pravi po kojekakvim kafićima, čime je pokazao da želi da odskoči od proseka na kakav smo navikli u balkanskom fudbalu. U Slovanu, nije bilo ni potrebe da se o ovome govori.

–  Ovako, recimo da imam sreću što živim na 15 minuta od stadiona, svakog dana sam prvi u ofisu, negde između 8 i 8.15, za svojim sa stolom, imam sve što mi je potrebno za taj dan, pripremam trening koji je u 10.30. To je pripremljeno dan pre toga, tu su i video analitičari, skauting, ljudi koji prate sve, neke stvari sam im pokazao kako funkcionišu, idu informacije preko mejla, jednom sedmično imamo sastanak da se organizujemo za tu nedelju, ko gleda šta, razmenjujemo informacije i već sada imamo  dogovorena neka pojačanja 99.9 posto i sa igračima i sa klubovima, samo čekamo da se završi prvenstvo da se potpiše.

– Ja sam tako hteo da igrači budu tu za početak novih priprema, organizovali smo se oko toga još od januara. Sad ćemo dovesti pojačanja koja će pomoći da stvarno nastupimo u kvalifikacijama i da se spremimo za prvenstvo. Ovde je jako bitno da dobro startuješ. U fudbalu uvek ima posla, radiš od jutra do sutra, telefoni uvek rade, malo je vremena za porodicu da se resetujemo, ali telefon zvoni uvek uveče ili ujutru rano.

Foto: youtube.com/ŠK Slovan Bratislava

Veliki entuzijazam u klubu budi novi Nacionalni stadion Slovačke, na kom će Slovan igrati uz reprezentaciju.

– Ima sastanaka, mladi vlasnik je veoma ambiciozan, njegov otac je vlasnik kluba, ima novu ideju kako klub voditi. Volim posao jer imamo i novu infrastrukturu, novi stadion će uskoro biti gotov, 23.000 sedišta će biti. U Bratislavi je jako popularan klub, volim i da pogledam hokejaške utakmice jer imaju jako dobar tim, tu bude po 10.000 ljudi, u Ligi šampiona. Fudbal svi obožavaju i jedva čekaju novi stadion. Želja je da klub bude poput Dinama iz Zagreba, Kijeva, Šahtjora, klub koji će krenuti napred i istaći se u regionu. Došli smo kada je klub bio u lošoj situaciji, sivoj zoni. Klub nema dugove, sve je na vreme, igrači su zadovoljni, Bratislava lepa za život, nema idiota, huligana, maltretiranja, lepa je atmosfera i energija. Ako to budemo ispratili, napraviće se iskorak. 

Dan uoči razgovora, Vukomanovićev Slovan je preslišao Prešov sa 3:1, iako se dosta kombinovalo.

– Juče smo sa mešovitim timom bez pet standardnih igrača pobedili sa 3:1 i imali smo posed 73 posto, igramo dominantno i drago mi je što igrači uživaju u treninzima i radu. Nismo imali nijednu vrstu konflikta koji nismo mogli da rešimo na normalan način sa igračima i zato bih voleo bih da ostanem, ne znam da li ću ostati jer neizvesnost uvek postoji.

ZVEZDA I SRPSKI FUDBAL

Nekadašnji defanzivac crveno-belih se na naše pitanje osvrnuo i na situaciju na stadionu “Rajko Mitić”, gde je prošlogodišnji letnji prelazni rok bio koban.

Foto: Marko Todorović

– Ne može se preko noći i tako što ćeš dovesti sedam stranaca, ja sam se prošle godine začudio kada sam video Zvezdino poslovanje, doveli su Ruiza i Fibela koji su igrači drugoligaškog kalibra za Belgiju, dovedeni su u Zvezdu za Ligu šampiona, to je malo pitanje skautinga, ali dobro ne ulazim u to, Zvezda ima svoj način poslovanja. Ja sam Zvezdaš i najviše bih voleo da je vidim u Evropi. Šteta je što takva situacija i što je Zvezda dovodila igrače sumnjivih kvaliteta, koji ne mogu da povuku napred. Svi oni imaju određeni kvalitet, ali to prosto nije dovoljno da povuče Zvezdu napred. To je realnost i istina, Zvezda se zakašljala sad i zrela je za jednu dobru rekonstrukciju svega. Ima ljudi koji to vode i sa političke strane, radi se o nekim drugim stvarima.

Vukomanović je u jednom davnašnjem intervjuu rekao da se srpski fudbal nalazi u mulju onih koji mole Boga da se odradi što više prelaznih rokova, nažalost, situacija se nije promenila.

– Teška je realnost srpskog fudbala, ponekad pogledam rezultate, Evropa je jedino merilo za sve. Šta god se pričalo i pisalo, jedino merilo je Evropa. Ja sam ubeđen da će uvek biti dobrih talenata, problem je samo što se tiče iskoraka u Evropi nije nedostatak kvaliteta talenta, samo što je Evropa otišla korak ispred, ne treba da čudi ako opet Zvezda i Partizan ispadnu od Zaglebja ili ne znam koga. Ljudi su prvo svoju infrastrukturu sredili, vlasništvo, pa trenerske i medicinske stafove, menadžment, pa krenuli u pravljenje ekipe.

Zasmetalo je Vukomanoviću i što se kurs radikalno promenio kada su transferi u pitanju, od zapada ka istoku.

– U Srbiji se ide u kontra smeru, pokušava se na veštački način, da se napravi veštački slika, da se zamažu oči, da se needukovanim masama prikažu neke stvari, a ima ljudi koji su odavno shvatili šta se radi. Koliko je već godina ponavlja priča, mora da se proda da bi se živelo, mora ovo ili ono. Onda obećanja evropska, pa onda realnost i udarac po ušima od kluba za koji niko nije čuo, ali to je realnost. Igrački, organizaciono… Strategija ne postoji, na duže vizija ne postoji.

– Ljudi koji sede u klubovima ne znaju da li će sutra biti tamo. I onda, nema planiranja, da ne pričamo o uticaju ulice. Sve kulminira time kako jeste, Srbija je postala zemlja gde dolaze stranci polovnjaci ili stranci sumnjivih kvaliteta, ponekad se desi da se pojavi igrač koji će napraviti razliku. Onda se proda u neku Tursku, Aziju i onda se priča o velikom transferu. Nekako sam utiska da su nekad naši igrači više odlazilii u Lacio, Real, Romu, da ne spominjem, i sada smo ostali na istom nivo. Trebada ljudi priznaju sebi sve, ali nerešeno je vlasničko pitanje. To sve kulminira muljem. Šteta.

Foto: Marko Todorović

Vukomanović saoseća sa Miodragom Božovićem, setio se i citata koji je čak i Grof koristio kada je dolazio, da postoje treneri koji će dobiti otkaz ili koji dobiju otkaz.

– Ne znam, ne poznajem ga lično, sećam ga se kao igrača, kao trener je napravio svoje ime u Rusiji, osvojio je titulu i pokazao kvalitet. Kao trener, sigurno je mogao da utiče na neke stvari, na neke možda nije, opet, sve je kulminiralo ispadanjem iz Evrope. Sigurno je da Grof za mnoge stvari nije bio vinovnik, daleko od toga, dobar je trener i situacija je takva. Jednom sam prisustvovao seminaru gde je veliki trener iz Italije rekao da postoje treneri koji su dobili otkaz i koji će dobiti, i postoji Aleks Ferguson. Ne znam, mislim da je dobar trener, da je mogao da napravi bolju Zvezdu, ali da je situacija takva gde normalan čovek kaže “šta mi je ovo u životu trebalo, da gubim živce, kompromitujem se, trpim pritisak”.

Postoji lek za Zvezdu, ali bi tranzicioni period bio zahtevan kada je u pitanju strpljenje navijača.

– Glupo je da mi autsajderi pričamo, ne poznajem ambijent i situaciju. Ja obožavam Zvezdu, Zvezdine ljude, volim da vidim Zvezdu u Evropi, punu Marakanu. Sad kad igramo u prvom krugu tresemo se protiv Malte i San Marina, to je realnost. Ne treba bežati, moramo se nositi sa time i analizirati probleme. Treba reći otvoreno da se neće osvojiti titula tri godine, želimo napraviti novi projekt, dati šansu mladima, nije rešeno puno stvari u klubu. Ništa preko noći…

Vukomanović nije imao kontakt sa crveno-belima kada je smenjen Miodrag Božović, a smatra da bi stručnjaci domaćeg podneblja trebalo da dobiju priliku.

– Ne, nisam imao kontakt, ali nisam dugo prisutan tamo, nisam prošao dril FSS, mislim da kao neko sa strane ne bih trebalo da budem kandidat za Zvezdu jer ima mnogo ljudi u Srbiji koji bolje poznaju situaciju, trebalo bi da dobiju šansu pre mene. Ja sam sa druge strane i mlad trener i mislim da nemam dovoljno iskustva da vodim Crvenu zvezdu. Sa određenim ambicijama i vrstom poslovanja, sumnjam da bih se ja uklopio. Mislim da se ne bih podudarao. Fitilj svako može da ima, u Standardu, nikad nisam imao problem sa medijima i slično, sve se da rešiti. Ne bih se mislim uklopio… Ne znam, vidim da se Boško vratio, Zvezda može uzeti Kup. Ja bih bio iskreno iznenađen da me Zvezda zove, nisam dugo u tom sistemu i okruženju. Dugo nisam u Srbiji, provedem 15 dana godišnje, vidim roditelje i prijatelje.

SARAJEVSKA EPIZODA

Printskrin: Youtube/Radio Sarajevo

Prošlog leta, Vukomanpović je bio praktično pred potpisom za Željezničar, ali su tabloidi napravili negativnu atmosferi pričom kako “stiže bivši igrač Arkanovog Obilića”, “koji se fotografisao sa suprugom ratnog zločinca”, i to tako što su objavili fotografiju na kojoj uopšte nije Vukomanović. Tu nije bio kraj glupostima, izmišljena je i priča o Ivanovom bratu iz Užica koji je bio u Arkanovoj vojsci.

– Mene to nije pogodilo, sa upravom sam i dalje u dobrim odnosima, sad sam im čestitao izbijanje na prvo mesto, oni su meni Kup. Korektna uprava, korektni ljudi, Željo je uvek bio multinacionalni klub, nikad nije bilo problema. To je verovatno bila opoziciona strana, u upravi, preko medija su pokušavali da izvlače glupe priče, Arkan, ovo, ono… ja ne bežim od toga, ja sam dve godine lepe proveo u Obiliću, igrao, to je deo karijere i ništa više od toga.

– Izmislili su mi Marka nekog koji je bio u paravojnim formacijama, nema veze sa vezom, napravili su lošu atmosferu i ja sam odustao jer nisam hteo da ljudi imaju problem jer je Sarajevo specifično okruženje, kao i ceo Balkan. Ljudi su ovde opterećeni šta će reći komšija, nisam hteo da ljudi imaju problem, rukovali smo se, drago mi je što su izbili na prvo mesto, jako dobri i pošteni ljudi, ne gledaju ništa sa nacionalističke strane, samo profesionalno. Imam lepe uspomene na Sarajevo jer sam tamo išao na ekskurzije pre rata, bliže je Užicu čak od Beograda, bilo mi je lepo da dođem ponovo. Nije se desilo, uvek imaš tih opozicionih strana koje su ružne, ali šta da se radi.

Foto: Profimedia/Press Association

ENGLESKA KAO MOGUĆA DESTINACIJA

Prošle godine bilo je priče oko preuzimanja Notingem Foresta, u Engleskoj su se posle sjajnih rezultata u Slovanu ponovo zainteresovali, pa ne bi čudilo da se u budućnosti krene stopama Slaviše Jokanovića.

– -Slaviša je jedan veliki gospodin i veliki trener, postavio je lestvicu visoko u Engleskoj, zadao je parametre svima, sa Fulamom je uspeo da dođe od osrednje ekipe do uspeha. Naravno, ja kao trener imam možda ambiciju ličnu, voleo bih da dođem na određeni nivo, ali znam i da kao trener ne treba da budem puno okupiran i da fantaziram oko toga, mislim da treneri moraju da budu edukatori i da učine igrače boljima. Volim Englesku, jako sam dobar prijatelj sa Poketinom sa kojim sam bio cimer u Bordou, imam dobar kontakt sa njim i često popričamo o nekim stvarima, voleo bih da odem tamo, Engleska gaji određenu vrstu fudbala, poslovanja i svega. Naravno, imamo svi želje i snove, da li će se ostvariti ne znam.

– Ali nisam opterećen ni time, niti nekim drugim sporednim stvarima, da ja sad imam 500.000 folovera, takve stvari me ne opterećuju, meni je bitno da su ljudi sa kojima radim budu srećni i da ako se raziđemo, imamo dobar kontakt i da kažu, e ja sam od ovog trenera naučio. Meni je najveća satisfakcija da su posle osvojenog Kupa igrači dolazili da pričaju sa mnom jedan po jedan, pričali su mi da su srećni zbog nekih pojedinosti koje su nam olakšale život. I to je poenta fudbala, da trener koji pokaže igračima kako da izađu iz nekih problema, oni postanu bolji. Trener je posle srećan jer je napravio rezultat nakon toga.

Izvor i foto Telegraf (B. Vinulović)