Marko Krtinić (16) – budući šampion u plivanju

0
997

Verovatno niste čuli za Marka Krtinića, talentovanog plivača, koga su više u šali ali izgleda sa razlogom još davno prozvali “Malim Felpsom iz Bora” i zato ga ovom prilikom predstavljamo tj. praktično nadograđujemo priču koju su kolege iz Bor grad INFO počele 2010. godine a koji su odobrili da Vam prikažemo malu video arhivu o Marku.

O svojoj, već bogatoj biografiji od ovog skromnog momka smo saznali sledeće:

Marko I ANeta

U Boru sam plivao od osme godine do završetka OŠ,,Dušan Radović“. Trenirao sam u PK,,Olimpija“, gde su mi treneri bili Aneta Arifi, koja me je naučila svemu i kasnije Miloš Živić, koji je preuzeo ulogu glavnog trenera. Za to vreme sam osvojio 146 medalja na raznim kupovima.Grad Bor me je proglasio za perspektivnog mladog sportistu i svrstao me je među tri najbolja sportista dve godine kasnije.
Plivački savez Centralne Srbije me je 2015. godine proglasio za najboljeg plivača u 2014 godini.

Bio sam zadovoljan radom svojih trenera, ali nisam bio zadovoljan uslovima koji nam je grad pružao. Mnogo puta nismo dobijali novac od grada pa su roditelji morali da pomažu kako god mogu da bi deca odlazila da plivaju i predstavljaju svoj grad koji vole. Treninzi nisu mogli da se održavaju cele godine jer bazen nije radio toliko. Stalno smo molili direktore bazena, predsednika opštine i RTB Bor, kao najjači privredni subjekt, da preduzmu nešto, ali oni bi nam samo dali obećanja koja nisu ispunili do danas.

Tada sam shvatio da, na žalost, ne mogu da nastavim da se bavim sportom u Boru i uz podršku roditelja upisao sam 15. Gimnaziju u Beogradu i postao član PK,,Partizan”.

A u Beogradu?

U početku je bilo teško ali sam se prilagodio. Naporno sam trenirao I napredovao. Za godinu i po dana osvojio sam 52 medalje, od toga na državnim takmičenjima dve zlatne, šest srebrnih i četiri bronzane.

Važnije od medalja je to da ja i dalje popravljam svoja vremena i želja za bazenom i plivanjem mi je sve veća svakog dana. Ovde su treninzi mnogo teži i jači ali su zato šanse za uspeh mnogo veće.”

Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Idem u školu, malo se odmorim, učim i idem na trening koji traje dva sata koliko još provedem i u prevozu.
Kada sam druga smena pođem u školu sa kompletnom opremom za trening i vratim se kući u 23:30. Treninge imam svakog dana sem nedelje, i to je jedini dan predviđen sa moj fizički oporavak, pod uslovom da nemamo takmičenje.
Po potrebi, treneri uvedu i dva treninga dnevno, u tom slučaju stižem samo kada sam druga smena.
Budim se u pet ujutru, da bi stigao na trening koji počinje u pola sedam. Posle treninga vraćam se kući, malo odspavam i učim. Onda idem u školu pa opet na trening…”

Odlazak iz Bora nije bio lak. Šta si najteže podneo?

Najteže mi je palo to što sam morao da napustim prijatelje i porodicu, ali mislim da je to teže palo mojim trenerima Milošu i Aneti kao i mom velikom prijatelju Saši zato sto su uvek bili tu i zajedno se radovali našim zajedničkim uspesima.

Ovom prilikom bih želeo da im se zahvalim na svemu što su me naučili i uradili za mene a takođe želim da se zahvalim svim prijateljima sa kojima sam delio iskustvo i posebno svojim roditeljima koji su uvek bili uz mene!
Volim vas sve!

Poželimo Marku puno uspeha i sreće, Volju,upornost i talenat ima. Naravno nije odgovorio na više provokativno ali u šali upućeno mu pitanje – “Vidimo li se u Tokiju 2020?” ali autor ovog teksta se sprema da Marka gleda na velikim takmičenjima …

Bor grad INFO VIDEO-avgust 2011:

SPORT (DL)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here