Radio Sport

Jedini sportski radio u regionu!

Nikola Jakšić: I sada se naježim kada se setim Arene

U Riju smo potvrdili maksimu selektora Savića, i posle toga onakav doček, kako sve to da opišem, osim da kažem – nezaboravno
Početkom 2015. vaterpolo selektor Dejan Savić je analizirao „kadrovsku” situaciju.  Godinu dana ranije je ostao bez novopečenog ministra Vanje Udovičića. Rešenje je nađeno u Savi Ranđeloviću.
– Za bekove ne brinem. U vatru će polako Nikola Jakšić. Može da bude sjajan igrač.
Igrom slučaja, problemi jednog drugog Nikole, Rađena, ubrzali su nešto što je bilo neminovno. Bek Partizana je ušao u reprezentaciju i u junu igrao na prvom zvaničnom takmičenju. Bilo je to u Bergamu, na finalnom turniru Svetske lige.
Tada je Jakša počeo Zlatnu priču. Od juna 2015. do avgusta 2016. Usputne stanice su bile Bergamo, pa Kazanj sa Svetskim prvenstvom, Beograd i šampionat Evrope, još jedna Svetska liga u Kini i kruna svih kruna, zlato svih zlata – olimpijski tron…
– Ne bih rekao istinu ukoliko bih kazao da sam tako nešto očekivao. Ali, ispalo je kao u najlepšim snovima. Sa fenomenalnom generacijom sam ostvario takve uspehe. Ponosan sam na ekipu, na trenere, na sve koji su doprineli medaljama. Pokazali smo, što je selektor Savić jednom rekao, da je i nemoguće ponekad moguće.
Jakša ima 19 godina, počeo je da trenira 2005. Naravno, na Banjici, u fabrici asova. Pričalo se da je Igor Milanović bio malo sumnjičav u pitanju njegovog kvaliteta, a da je talenat deteta Partizana eksplodirao kroz rad sa Vladom Vujasinovićem. Kada ga je pod svoje uzeo i Savić, dakle dvojica bivših bekova svetske klase, bilo je jasno da je Jakši karta za put uspeha rezervisana.
– Veliki igrači i veliki ljudi. Naučili su me svemu i dugujem im ogromnu zahvalnost. Sa Vujasinovićem sam u Partizanu prošao dug put, a Savić me je prihvatio na pravi način. Veliki je i trener, ali i čovek. Nikada nije u dilemi šta da kaže i kada hvali ili kritikuje čini to na pravi način. Veliki car.
Bez obzira u kakvom će se smeru kretati karijera Nikola će zauvek pamtiti 2016. Počelo je osvajanjem Evrope u atmosferi „Arene” nezabeležene u svetu vaterpola. Neverovatnih 16 dana, mečevi za pamćenje, posebno finalni duel sa Crnom Gorom.
– I sada se naježim kada se setim Arene. Protiv smo Malte imali preko 10.000 ljudi. Fantastični dani. Znali smo da ne smemo da omanemo. Nije bilo lako, jer nismo smeli da razočaramo navijače, posebno ne u seriji velikih trijumfa. Srećom, iskusniji igrači su odradili sve kako treba, pa je nama mlađima bilo lakše.

Na meti dubrovačkog Juga
Nije tajna da je Nikola na meti stranih klubova. Tokom leta se pričalo da je čitava stvar gotova sa Jugom.
– Bilo je kontakta ali sam odlučio da ostanem u Partizanu. Znam da mnogi žele u Pro Reko, Jug ali mislim da sam dobro postupio. Imamo dobru ekipu, kapiten sam. Nedavno smo osvojili Kup Srbije i baš sam bio srećan kada sam primio pehar.
Pro Reko vodi Vlada Vujasinović. Ko zna možda se saradnja obnovi.
– Sada sam u Partizanu i to mi je najvažnije.
Izvor i foto

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: