Novak Đoković i zvanično najduži vladar ATP liste!

Prvi reket sveta stigao u Beograd da proslavi obaranje jednog od dva najznačajnija rekorda profesionalne ere, broja sedmica na vrhu ATP liste. – Posle mastersa u Majamiju i Monte Karlu, povratak na Otvoreno prvenstvo Srbije.

Broj 310 je doskora imao posebno značenje u tenisu kao simbol jednog od dva najznačajnija rekorda profesionalne ere. Od danas, broj sedmica koje je Rodžer Federer proveo na vrhu ATP liste i zvanično gubi simbolični „višak vrednosti”, a neće ga dobiti ni broj 311, jer Novak Đoković tek počinje da diže letvicu na veće visine.

Za neumitnu smenu na „večitoj” listi zna se pouzdano već 20 dana, od poraza Nadala u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Australije. Kada je Španac izgubio i teoretsku mogućnost da pokvari Đokoviću proslavu 8. marta, reakcije stranih medija bile su spore i mlake, kao nevoljno prihvatanje onog što nije moglo da se izbegne. Čak je i Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) čekala par dana da objavi tu vest.

Realno, Đokovićev rekord je bio „viđen” još prošlog marta, a krunisanje je bilo zakazano za 5. oktobar 2020, pre no što je kovid prekinuo sezonu do avgusta i odložio proslavu. Od pre neki dan i na Vikipediji stoji unapred upisano „311+”, jer je sigurno da će novi broj za istoriju tenisa biti još veći.

Podvig meren slavom prethodnika

Trka za ovim rekordom počela je pre bezmalo pola veka, 23. avgusta 1973, kada je Rumun Ilija Nastase (1946) postao prvi „broj 1” po novom sistemu vrednovanja rezultata i ostao na toj poziciji 40 sedmica neprekidno. Od tada, razmere Đokovićevog današnjeg trijumfa određuje slava njegovih prethodnika, od kojih su samo četvorica krenula u istu poteru.

Nastasea je prvi nadmašio Džimi Konors (rođen 1950). Američki teniser je od jula 1974. do aprila 1979. proveo 244 sedmice na vrhu, prepustivši Bjernu Borgu (1956.) samo jednu. Potom se, u svojoj dugoj karijeri (igrao je do 43. godine), još osam puta vraćao, sve do broja 268, jula 1983.

Osim Borga, nakratko su Konorsa smenjivali Džon Mekinro (1959.) i Ivan Lendl (1960.), kome je pripala sledeća decenija, od 1983. do 1990. Samo sedmicu posle obaranja Konorsovog rekorda, avgusta 1990, trajno se završila vladavina čehoslovačkog tenisera, brojem 270. I to, verovatno, govori koliko mu je bilo značajno da napokon pređe sedam godina začaranu brojku.

Posle dominacije kvarteta Konors-Borg-Mekinro-Lendl, na još ubedljivijeg vladara se čekalo devet godina, do 1999. Sa njim nisu mogli da se porede Mats Vilander (1964), Stefan Edberg (1966), Boris Beker (1967), ni Džim Kurijer (1970), jer je nešto mlađi šampion Pit Sampras (1971.) rušio sve pred sobom, a dotadašnji apsolutni rekord Roja Emersona (1936.) po broju osvojenih grend slem titula digao sa 12 na 14.

Od aprila 1993, kada se novi Amerikanac popeo na tron, pa sve do kraja njegove ere, novembra 2000, ozbiljnije mu je konkurisao samo godinu stariji zemljak Andre Agasi (1970), ali i on nedovoljno, sa osam grend slem titula i 101 nedeljom na vrhu.

Poziciju broj 1 povremeno su mu oduzimali još Tomas Muster (1967.) i mlađi rivali Marselo Rios (1975), Karlos Moja (1976), Jevgenij Kafeljnikov (1974) i Patrik Rafter (1972), ali njih petorica zajedno su tu proveli svega 21 sedmicu.

I Samprasovo obaranje Lendlovog rekorda bilo je napeto. Dostigao je broj 270 jula 1999, a da ga premaši morao da sačeka još mesec dana. Novi magični broj 286 pojavio se novembra 2000. i služio kao izazov narednim generacijama gotovo punih 12 godina.

Od broja 286, nastala je praznina, u kojoj su se 2001-04. na prvom mestu smenjivali Marat Safin (1980), Gustavo Kirten (1976), Lejton Hjuit (1981), povratnik Andre Agasi (1970), Huan Karlos Ferero (1980.) i Endi Rodik (1982).

U takvom okruženju je, 2. februara 2004, počela vladavina Rodžera Federera (1981). Već u prvom naletu, Švajcarac je bez prekida bio 237 sedmica na tronu, sve do Rafaela Nadala, avgusta 2008. Od jula 2009. do juna 2010, Federer je stigao do broja 285.

U međuvremenu je jedan Samprasov rekord oborio 2009, osvajajući 15. grend slem titulu, ali za ovaj drugi su mu nedostajale dve sedmice i već tada se postavilo pitanje da li će uspeti. Naime, uz pet godina mlađeg „večitog rivala” Rafaela Nadala (1986), pojavila se neočekivana opasnost iz Srbije, u vidu Novaka Đokovića (1987).

Decenija pune dominacije

Prvi korak našeg tenisera ka današnjem rekordu načinjen je 4. jula 2011, kada je Federer već imao „u džepu” tih 285 sedmica, jednu manje od Samprasa, a Nadal 102. Od tada, Đoković vlada 311 sedmica, a ostali zajedno – 173 (Nadal 107, Mari 41 i Federer 25).

Da nema sumnje ko je ubedljivo najbolji teniser sveta tokom poslednje decenije dokazuje i broj osvojenih grend slem titula u istom periodu: Đoković 17, a ostali zajedno – 23 (Nadal 11, Federer 4, Mari i Vavrinka po 3, Čilić i Tim po 1).

Zašto, onda, rekord nije oboren ranije? U svakoj maratonskoj vladavini, pa i Đokovićevoj, postoje neizbežni periodi padova, a Federer mu je tada pomalo odmicao, kao kornjača Ahilu. Prvi kraći period Đokovićeve krize Švajcarac je iskoristio da od jula do novembra 2012. prestigne Samprasa i postavi novu kotu na broju 302. Još je u sećanju euforija kojom je dočekan taj Federerov uspeh, nimalo slična današnjem mirnom prihvatanju Đokovićevog rekorda. Navijači su dobro znali da će njihov idol posle 30. godine sve teže da odoleva mlađim rivalima.

Malo ko je, međutim, očekivao da će „maestro” i sa 36 godina biti spreman da dočeka novu, ovog puta najtežu i najdužu krizu u Đokovićevoj vladavini, 2016-18. Tada je najpre svanulo Endiju Mariju, koji je prvi put u karijeri stigao do broja 1 i tu ostao čak 41 sedmicu neprekidno. Posle škotskog tenisera, na vrhu su se, gotovo jednom mesečno, smenjivali Nadal i Federer. Tako je Švajcarac, juna 2018, osvojio kotu 310, čiji je sjaj izbledeo tek danas.

Podaci govore da su se teniski rekorderi rađali jednom u deceniji (1950, 1960, 1971, 1981), sve do generacije osamdesetih, Federera, Nadala i Đokovića. Biti najbolji u doba „veličanstvene trojice” predstavlja izazov nad izazovima.

Šta posle broja 311

Kroz uspone i padove, kroz otpore medijsko-sponzorske imperije, Novak Đoković je od Sizifa rastao u Herkula. U ovom trenutku, iako je bio povređen u Melburnu, naš teniser deluje kao da u 34. godini tek počinje trku:

– Želim da srušim njihove rekorde. Rekao sam to već i ponoviću. To je moj profesionalni motiv. Ako si profesionalac moraš da imaš ciljeve, da težiš nečemu. Za mene su dva najvažnija dugoročna cilja da osvojim što više grend slem titula i da budem najduže lider u istoriji ovog sporta. Nije mi problem da to kažem, jer je to naš posao. Kogod bio na vrhu i ne priznaje da to želi, nije sasvim iskren.

I sva je prilika da bi nova „magična” brojka mogla da bude mnogo veća od 311, a takvi izazovi i dalje postoje. Jer, kada se govori o istoriji celokupnog tenisa – i muškog i ženskog – sledeća kota je 319, koliko je sedmica brojala Serena Vilijams, a zatim 332 Martine Navratilove.

Budući da Đoković želi i da sedmom godinom završenom na prvom mestu prestane da deli apsolutni rekord sa Samprasom, ova dva broja su samo usputne stanice ka tom cilju. Od njih do broja 377 i apsolutnog rekorda Štefi Graf, put i nije tako dalek – kraći od godine …

Hrabro i uporno, kao da ne nigde ne žuri, Novak Đoković ostvaruje svoje ciljeve, a da pritom ne zaboravlja ko je i odakle je. Neposredno uoči proslave danas dostignutog cilja stigao je u Beograd, sa novim, velikim planovima. Od 24. marta namerava da u Majamiju doda mnogo više poena na zanemarljivih 45 iz 2019, a potom da od 11. aprila uveća i skromnih 90 iz Monte Karla 2019.

Oba ta turnira su u svrsi ostanka na čelu ATP liste na kraju 2021, a posle njih sledi – nešto za svoju dušu. Od 19. do 25. aprila Beograd će, posle devet godina, obnoviti Otvoreno prvenstvo Srbije u tenisu, na nivou ATP turnira serije 250. Turnir je osnovala njegova porodica, u vreme kada je Novak Đoković, kao treći reket sveta, bio i prvi pobednik turnira, 2009.

Ove godine se vraća kao apsolutni svetski rekorder na prvoj poziciji i učesnik koji maksimalno podiže značaj manifestacije. I celokupne Srbije, koju je današnjim ličnim rekordom doveo na drugo mesto među teniskim velesilama na vrhu ATP liste, još od 1973. godine

Srbija na drugom mestu

Od danas je Srbija, zahvaljujući Novaku Đokoviću i njegovih 311 sedmica, druga zemlja po dužini vladavine na ATP listi, iza SAD sa šestoricom (Sampras 286, Konors 268, Mekinro 170, Agasi 101, Kurijer 58 i Rodik 13), i nedostižnih 896 sedmica.

Švajcarskoj je treće mesto doneo Federer (310), nekadašnja Čehoslovačka je četvrta zahvaljujući Lendlu (270), a Španija peta sa 219 sedmica (Nadal 209, Ferero 8 i Moja 2).

Rekordi i godine

268     Konors jul 1983.

270     Lendl  avgust 1990.

286     Sampras   novembar 2000.

310     Federer  jun 2018.

311+   Đoković   mart 2021.

Prvi po sva tri merenja

Ni u vreme eskperimentalnih promena sistema bodovanja niko ne može da ospori Đokovićev primat, jer su promene najviše išle na ruku njegovim glavnim rivalima, Federeru i Nadalu.

Na zvaničnoj listi, boljih rezultata u 104 sedmice, redosled je: 1. Đoković 12.030, 2. Nadal 9.850, 3. Medvedev 9.735, 4. Tim 9.125, 5. Cicipas 6.660, 6. Federer 6.630 poena, itd.

Po starom sistemu, rezultata ostvarenih u poslednje 52 sedmice, trenutni redosled bi bio: 1. Đoković 5.830, 2. Medvedev 5.245, 3. Rubljov 3.735, 4. Tim 3.400, 5. Nadal 3.300 poena, itd. Federer bi bio izbrisan sa liste kao neaktivan.

Konačno, po rezultatima samo ove godine, Đoković vodi sa 2.140 poena. Slede: 2. Medvedev 1.700, 3. Rubljov 1.170, 4. Cicipas 1.015, 5. Karacev 745, 6. Beretini 495, itd. Nadal je tek 14, sa 360 poena.

Najnovija izmena, da u zbir može da uđe polovina poena sa turnira od marta do avgusta 2019, omogućuje Federeru da i dalje ostane blizu vrha, sa 2.190 poena iz tog perioda.

Od 15. marta Medvedev drugi reket sveta

Ovog meseca počinje novi način računanja poena na ATP listi, do te mere zakomplikovan da će ljubitelji tenisa morati da se oslone na najave ATP i novosti koje odatle stižu.

Jednu takvu novost je ATP upravo plasirao na društvenim mrežama, da će od 15. marta ove godine, bez obzira na rezultate, Danil Medvedev zvanično smeniti Rafaela Nadala na drugoj poziciji.

Poslednji drugi reket sveta koji se nije zvao Đoković, Federer, Nadal ili Mari, bio je Lejton Hjuit, još davne 2005.

Onlajn novinar i publicista. Pionir ekologije i nezavisnog onlajn novinarstva u Srbiji, u službi istine, naroda, prirode i pravde. Osnivač Serbian Media Network medijske mreže.

Započnite diskusiju

Ostavi komentar