Radio Sport

Jedini sportski radio u regionu!

Poslednji napad na Montoju

Istorijska maksimalna brzina, novi svetski šampion i obaranje rekorda po broju pobeda u jednoj sezoni su potencijalno na meniju ovog vikenda u Meksiku i mada ništa od navedenog ne mora da se zaista i dogodi, više od 120,000 gledalaca će se pobrinuti da na autodromu Braća Rodrigez prisustvujemo nezaboravnoj latinoameričkoj fiesti.
Kada se prošle godine, posle pauze od 23 godine, Formula 1 vratila u Meksiko siti scene koje smo gledali na krcatim tribinama su u velikoj meri zasenile događaje na stazi. Pri tome, autodrom tužnog imena nije baš tikva bez korena – prva pobeda za Hondu i Gudjir 1965. godine, ili za Bergera i Beneton 21 godinu kasnije bi već bile dovoljne za mesto u analima sporta, dok će današnji navijači još pre da je se sećaju kao mesta gde je veliki Šumi došao do svog prvog podijuma, 1992. godine – pa čak i u današnjem obliku, bez neprežaljene Peraltade, i dalje poseduje jedinstven karakter zahvaljujući nadmorskoj visini od preko 2,200 metara. Proređen vazduh, zbog kojeg je otpor drastično umanjen, omogućava fantastične maksimalne brzine, pa ćemo ove godine ponovo biti blizu obaranja zvaničnog rekorda Formule 1.
372,6 kilometara na sat, koje je nestašni Huan Pablo Montoja zabeležio 2005. godine na Monci za volanom 10-cilindričnog, 3-litarskog Meklaren Mercedesa nije izvan domašaja aktuelnih turbo mašina (Vilijams tvrdi da je Botas koristeći zavetrinu iza Verstapenovog Red Bula ove godine u Bakuu stigao do čak 378 km/h) a ovog vikenda je po svemu sudeći poslednja prilika da vidimo napad na taj rekord. Sa povratkom aero Formule 1 od naredne sezone, prosečna brzina automobila će porasti zahvaljujući boljem prianjanju i bržem prolasku kroz krivine ali će to biti nauštrb maksimalne brzine, usled značajnog povećanja otpora koji će generisati uvećana krila. Na slobodnim treninzima u petak, Masa je stigao do 365,9, a da stavimo stvari u perspektivu, dovoljno je podsetiti se da komercijalni putnički avioni poleću pri brzinama manjim od 300 kilometara na sat.
Za one koji se ne daju tako lako impresionirati te smatraju da je trkanje pri brzinama od 360+ kilometara na sat nešto sasvim obično, nedeljna trka nudi još interesantniju priču, jer Niko može konačno postati drugi Rozberg sa titulom svetskog šampiona. Uz 26 bodova prednosti u odnosu na Hamiltona, odustajanje britanskog asa usled kvara motora ili nekog incidenta bi omogućilo Nemcu da pobedom u nedelju i zvanično postane 33. svetski prvak, pa je red da mu tim povodom danas posvetimo malo više pažnje.
Za razliku od oca, kojeg je krasilo ne samo drugačije državljanstvo, već i potpuno različit, kitnjast i beskompromisan stil vožnje – i života – Niko je priliku da se bori za titulu dobio pre svega izuzetnom konstantnošću. Keijo – retko spominjano ime Rozberga seniora – je osim po tome što nije ispuštao cigaretu iz ruke (što ga je činilo izvanrednim manekenom svojeg sponzora), bio pre svega poznat kao najveći borac protiv establišmenta u svojoj generaciji vozača. Još uvek se prepričava anegdota sa gala večere prilikom svečane dodele titule, kada je Keke – iznerviran zbog toga što se cela ceremonija u njegovu čast odvija na francuskom – dobivši reč prvo počeo na 4 različita jezika a zatim nastavio svoj govor na maternjem, finskom: „Bio sam vrlo umeren. Pričao sam na finskom samo nekoliko minuta, čisto da vidim šta će da urade, da im vidim izraz lica. Mada je jedini razlog što sam uopšte pristao da dođem bila pretnja kaznom od 10,000 dolara ukoliko se ne pojavim, ipak je to bilo veče u moju čast. I oni onda celo veče pričaju na francuskom? Nažalost, nisam mogao duže da zadržim ozbiljan izraz lica, pa sam se zahvalio svima na 4 jezika i završio”.
Niko je izgradio imidž potpuno suprotan svojeglavom ocu, i upravo ta uredna, politički korektna i na neki neobičan način distancirana pojava čini da Nemac u zvaničnoj komunikaciji deluje pomalo izveštačeno, što se vidi i po broju navijača. Naravno da ni ponašanje na stazi – gde najpre podseća na Prosta – ne doprinosi mnogo drugačijem imidžu, pa tako britanska štampa insistira na podatku da, ako isključimo start trke, Rozberg ove sezone u trci ni jednom nije pretekao Hamiltona (nota bene – Hamilton je suprotno učinio samo jednom, u Austriji, na, po mišljenju moje neznatnosti, u najmanju ruku nezgrapan, a u najgorem slučaju neopravdano nekažnjen način). Uopšte, preovlađuje konsenzus kako je Hamilton u svojim najboljim danima nedodirljiv za Rozberga, ali u isto vreme, kada mu nešto nije po volji, Britanac pada niže od Nemca, pa je pre ta igra visova i padova, a ne sreća ili nepouzdanost automobila odgovorna za trenutni poredak u šampionatu.
Mada sam sklon da se pridružim toj školi mišljenja, ne mogu a da ne napomenem da je ipak Rozberg neopravdano potcenjen vozač, a to ću potkrepiti sa dva argumenta. Prvi je superiornost koju je Niko iskazao u odnosu na Šumahera u sezonama kada su bili timske kolege, jer uprkos poznim godinama 7-strukog šampiona i pauzi koja je nesumnjivo ostavila traga, biti bolji od Šumija je odlika samo velikih vozača. Drugi argument zvuči upravo suprotno, ali meni je podjednako, ako ne i više vredan. Od kako je garažu počeo da deli sa Hamiltonom, Englez mu je ispred nosa uzeo dve titule, uz veći broj pobeda, i dok bi takav rezultat slomio gotovo sve asove ovog sporta – setite se kako je Seb Fetel odreagovao na mnogo manje dominantnog Dena Rikarda 2014. godine – Niko se posle svakog nokdauna ponovo dizao i svaki put bivao sve spremniji da uzvrati istom merom, što je redak kvalitet pravih šampiona.
Povrh svega, Rozberg me je „kupio” sa dva poteza – od kojih je jedan bio na stazi a drugi van nje – zbog kojih će, iako sam sklon da i dalje tvrdim da je Luis bolji vozač, deo mene biti radostan ukoliko Nemac ove godine stigne do šampionske titule. Prvi put se to dogodilo pre dve godine u Abu Dabiju, kada je Rozberg još uvek imao (teoretske) šanse za titulu, dok problemi sa motorom polovinom trke nisu označili kraj svake nade. Kada je postalo jasno da će ga, već uveliko izvan bodova, Hamilton obići za čitav krug, iz Mercedesa su Niku ponudili da odustane i tako prekine agoniju, ali Rozberg ne samo da je to odbio i nastavio da vozi do karirane zastave – sa krugom zaostatka u odnosu na Luisa – već je izašavši iz automobila otišao pravo do Hamiltona i među prvima mu čestitao titulu, što je sportski čin kakav se retko viđa u egoističnom svetu Formule 1. Drugi put se to dogodilo posle trke u Ostinu prošle godine, na kojoj je Hamilton (ponovo) osvojio titulu. Iste večeri, u baru u kojem je Mercedes slavio novinari su se svesrdno trudili da na scenu dovedu šampiona Luisa, ali obradu Bon Džovija je te noći otpevao samo Rozberg. Loše otpevao, doduše, ali još jednom demonstrirao da se čak i u trenutku profesionalnog neuspeha, iza tog naoko izveštačenog, mlakog i korporativno umerenog lika krije čovek velikog srca:
VIDEO
U Meksiku će Mercedesovi piloti, osim titule, juriti i 17. pobedu u sezoni, čime bi bio postavljen apsolutni rekord za jedan tim tokom godine. Iako im je posao donekle olakšan činjenicom da je u kalendaru čak 21 trka, to nimalo ne umanjuje fantastičan uspeh koji je nemačka ekipa iz engleskog Breklija postigla. Još jedan prvi red posle kvalifikacija nije iznenađenje, ali pretnja Red Bula je iz trke u trku sve izraženija, što podjednako mora zabrinuti i Hamiltona, koji do kraja mora da pobeđuje i Rozberga koji bi se zadovoljio i sa 3 druga mesta.
U ostatku karavana najviše pažnje zavređuju kalkulacije oko toga ko će dobiti relativno konkurentna mesta koja su još uvek slobodna za 2017. godinu. Fors Indija i Reno su u prilici da biraju koga će upariti sa Perezom (FI) i Hilkenbergom (Reno), dok je već poznato da će se Botasu u Vilijamsu pridružiti Lens Strol, talentovani Kanađanin iza koga pri tome stoji popriličan novac. Nažalost, kao i mnogo godina unazad, odluke se ni ovaj put neće donositi (samo) na osnovu učinka na stazi, bez obzira što će se i Magnusen i Palmer i Nasr, a bogami i Gutijerez, Okon i Verlajn na poslednje tri trke sezone svojski truditi da dokažu da zaslužuju da zadrže svoje ili preuzmu tuđe mesto.
Uz veliku neizvesnost po pitanju performansi guma – dva Red Bula startuju na super mekim, dok kvartet Mercedesovih i Ferarijevih pilota kreće na sporijim, ali na papiru izdržljivijim mekim gumama – što će verovatno rezultirati različitim taktikama vodećih vozača, 71 krug pred nama ima podjednake šanse da donese razrešenje šampionata ili ga dodatno zaplete. Montoja će biti prisutan, a vi?

Izvor i foto

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: