Radonjić za MOZZART Sport: Još na kraju priprema sam znao da možemo mnogo više od onoga što se priča

0
288

Znao sam da možemo – Isto tako, trener Zvezde smatra da ni on ni igrači nisu ove sezone dostigli svoj najviši nivo

Novac još uvek velikom broju sportista ne predstavlja osnovni motiv za odrađivanje mukotrpnog posla i brojna odricanja. Srećom, daleko je veći broj onih koji na njega gledaju samo kao na nagradu za uloženi trud i hiljade litara prolivenog znoja. U srpskom sportu taj trud često i ne bude adekvatno nagrađen, ali u podsvesti ostaje realna nada da će on u budućnosti ipak biti „naplaćen“, makar i na nekom drugom mestu i nekoj uređenijoj zemlji.

Košarkaši Crvene zvezde su ove sezone pokazali da su za postizanje velikog rezultata dovoljni veliko zajedništvo, odnos prema trenizima i igri. Sve probleme, a posebno one materijalne, gurnuli su u drugi plan i stigli do konačnog cilja, prebacivši sva moguća očekivanja. Svi igrači srpskog šampiona su bili odani treneru Dejanu Radonjiću i njegovim zahtevima, a on je bio i ostao odan svom radu i principima, što se na kraju pokazalo i kao dobitna kombinacija.

Prilikom posete kompaniji MOZZART i redakciji MOZZART Sport prvo što je crnogorski strateg rekao je da je o svim problemima sa kojima se suočavala svlačionica Crvene zvezde govorio na poslednjoj konferenciji u sezoni i da više nema šta da doda na tu temu.

Stoga smo se okrenuli svemu onom što je srpski šampion uspeo da uradi pod vođstvom Dejana Radonjića u proteklom periodu. Četiri godine i tri meseca na klupi crveno-belih, tri fenomenalne sezone i oboreni svi mogući rekordi. Interesovalo nas je kakav je osećaj biti najuspešniji trener u istoriji Crvene zvezde?
Osećaj je veoma prijatan. Jako se ponosim činjenicom šta smo sve uradili za sve ovo vreme. Stvarno samo o lepim stvarima mogu da pričam. Nije bilo lako, ali je utisak veoma, veoma prijatan„, započeo je priču za MOZZART Sport Dejan Radonjić.

Da li posle svega smatrate da je sezona bila najuspešnija od kada ste trener crveno-belih?
Svaka ima neku svoju priču, da bi se pravila komparacija između sezona. Ova je bila izuzetno uspešna, uradili smo mnogo toga, ali i ona sezona kada smo osvojili te toliko dugo čekane trofeje, posle svega onoga što se dešavalo godinama. Može da se analizira i sa tog aspekta. Prošla je bila sa puno problema na startu, izgledalo je da je sve krenulo u lošem pravcu, a na kraju je završena sezona sa jednim fenomenalnim osećajem. Ne volim da delim te stvari, ono što je sigurno jeste da sam izuzetno zadovoljan i ponosan u rezultatskom smislu i na svim poljima sa onim što smo uradili na tom polju ove sezone„. 

Deluje da ste ovoga puta uspeli iz igrača da izvučete najviše. Da su igrači dostigli najviši nivo do sada kao tim, pa i vi kao trener?
Nismo dostigli najviši nivo…„, zastao je Radonjić, pa nastavio.
Sezona u kojoj se startovalo posle odlaska šest igrača, od čega većeg broja nosioca igre, i prelaznog roka, koji je išao kako išao, dan-dva pre početka lige mišljenja su bila da nismo onog kvaliteta kakvog bi svi želeli da budemo, posebno zbog činjenice da su očekivanja velika, a i zbog onoga što nas je čekalo tokom čitave sezone. Bio je prisutan vrlo visok skepticizam, kod Evrolige, ali čini mi se i ABA lige. Nije se to toliko komentarisalo je l se čekalo da počne Evroliga i da se tu napravi puna analiza. Ustvari, jako se dobro sećam da je bilo na početku priče da će već u prvim kolima doći do poraza i da će se videti koliko smo mi to u prelaznom roku uradili i kako smo uradili. Da odmah treba nešto da se dešava, rešava i sve ostalo. A onda kada je krenulo takmičenje i kada smo počeli da igramo onako kako smo igrali sve dalje i došli do svih tih lepih momenata tokom godine i na kraju je završili na ovakav način. Mislim da je bilo puno iznenađenja tokom sezone, i kod nas, ali i u Evopi. I kroz Evroligu, ali i ABA ligu, iako je bila slabija nego prošle sezone. U takvom ritmu utakmica je bilo teško održavati taj nivo bez nekih prevelikih oscilacija„.

„ČEKALO SE KADA ĆEMO DA PADNEMO, MI NISMO PADALI… NEGO SMO SE DIZALI!“

Onda je stigao vrhunac forme…
U jednom trenutku smo izgledali stvarno izvanredno, na iznenađenje kompletne košarkaške javnosti. Čekalo se kada ćemo da padnemo, mi nismo padali, nego smo se dizali. Onda je došao period, za koji smo tokom priprema pričali da bi mogao da se desi i kada smo formirali tim. Od opterećenja, pa period sa povredama igrača, koji nas je opterećivao jer se potrošnja povećavala i povećavala, došli smo na ivicu plasmana u TOP 8, gde je u rezultatskom smisu bilo blizu, ali nisam razmišljao tako. To sam konkretno rekao i nakon utakmice sa Bambergom, kada smo bili oslabljeni, ali smo ipak pobeđivali, međutim, naši protivnici su bili mnogo kvalitetniji. Ono što je bilo najvažnije jeste da smo tokom sezone uspevali da izvučemo maksimum iz tih situacija„.

Zvezdaši su tokom decembra i januara, a nakon obaranja velikog broja evropskih prvaka, počeli da govore čak i o Fajnal foru u Istanbulu, ali Radonjić sebi nije dozvoljavao nikakvu euforičnost.
Pre svega, ja nisam takva ličnost. Kada se pođe od toga, to je jasno. Ja sam apsolutno bio čvrsto na zemlji, iako smo pravili velike stvari. To se čini mi se jasno vidi, a to su mogli da vide i osete čak i oni koji me slabije poznaju. Mi smo igrali u tom periodu izuzetno, išlo smo postepeno. Ja sam, za razliku od drugih, bio jako svestan težine onoga što nas čeka, protivnika koji su tu, šta eventualno može da se desi u tom rasporedu koji smo imali mi i ostali. Borili smo se maksimalno do samog kraja, dali smo sve od sebe, pa čak u tim trenucima, kada smo bili oslabljeni i kada je bilo realno da gubimo, mi smo to uspevali da dobijemo i dođemo do 16 pobeda. Pre sezone je bilo priče da će ih biti tri-četiri…

Koliko ste vi mislili da će ih biti?
Kao što sam i rekao, ja sam tu vrlo praktičan. Treba prvo da se vidi koliko možemo iz pripremnog perioda i tog tima koji je bio tada, šta može da se uradi, kako ćemo da reagujemo na to takmičenje i taj format Evrolige, pa da onda gradimo na osnovu toga planove. Mi smo ove sezone igrali tri lige. Sad koliko možemo, koliko ćemo… Vidim da svi vole to da zapisuju i pišu, ja sam smatrao pre početka da će u TOP 8 da se uđe sa 14 pobeda, da je to prilično realno, ali opet sam ostavljao prostora, kao uostalom i svi mi u Evroligi, da vidimo kako će to sve da izgleda. Kao što i sad u mnogim analizama sećaju se toga i prave planove na osnovu iskustva iz prošle sezone. Nismo mogli da imamo iskustvo pre toga, kad je nešto sasvim novo i puno drugačije. Druge su okolnosti u Evropi, dosta toga se promenilo i na sve to je trebalo odreagovati, a pritom ne zanemariti osnovne stvari koje moraju da se dese kod nas da bismo imali zadovoljstvo na kraju i kontinuitet u svemu, ali na ono što je realnost u evropskoj košarci. Mi smo poprilično nerealni, treba da nam se desi malo konkretnih stvari da bismo to videli, prihvatili i shvatili„.

Da li je ta doza skepticizma, koja se pojavila pre početka sezone, probudila kod vas i igrača određenu dozu inata – da baš ova sezona bude ovakva kakva zapravo i jeste bila na kraju?
Ja bih pre svega to analizirao drugačije. Kroz inat na tom nivou ne može nešto previše postigne, možda je neki drugi osećaj bio prisutan, taj nije sigurno. To je bila jednostavno želja za dokazivanjem. Malo je krenulo to konkretnije da izlazi i dolazi do svih nas. Ja sam naravno i godinama pre toga, kada je bilo teže, vodio računa da taj ambijent ne utiče na naš nukleus, jer je jako bitno da nas sve to okolo ne poremeti ono što je unutra i ono što treba da bude na terenu. To je jako teško, jer su sve to mladi momci, kojima je dostupno mnogo toga, koji jednu veliku ljubav od strane navijača ne mogu nikako da zanemare, jer je doživljavaju na svakom koraku i da imaju te informacije. Nama je tu situacija bila potpuno čista, imali smo jedno viđenje, veliki rad, ogroman trud, želju za dokazivanjem. Da u ovoj sezoni pokažemo da možemo da iznesemo sve to. Stvari su se gradile tokom sezone, izlazili smo iz svih situacija na jedan dobar način. I kroz pobede i kroz poraze i kroz povrede i kroz pobede, pohvale i kritike„.

KONTINUITET RADA? KAD POMISLIM SAMO DA SU NAM ŠESTORICA OTIŠLA…

Da li istina da ste posle priprema za minulu sezonu rekli svojim ljudima od poverenja da ste odradili najbolje pripreme koje ste dosad imali?
Ja sam malo teže uspeo da prikažem svoj sistem rada i ne želim mnogo o tome da pričam. Kao i kod konferencija i tajm-auta bilo je potrebno nekoliko godina da se to prepozna… Ali, ono što je bilo ključno tada jeste da smo imali izvanredan ambijent. Sve što smo planirali sprovodili smo u delo gotovo bez i najmanjih problema. Što kroz prirodni proces rada koji smo imali, što kroz samo opterećenje u pripremnom periodu„.

Mnogo toga se poklopilo na pravi način.
Imali smo najmanji izostanak igrača, dovoljan broj prisutnih momaka kada je to bilo najpotrebnije. Dovoljan broj dana za zajednički rad od trenutka kada su se vratili reprezentativci. Imali smo igrače koji su prvi put bili tu, ali su bili u dobrom intervalu i atmosferu da smo sve zamišljene ideje sprovodili tako da smo išli ubrzanim tempom. Sve što smo radili u sali i način na koji smo to radili dalo nam je za pravo da radimo ubrzano, tako da smo mogli i da pravimo neke dugoročnije planove, što generalno nije slučaj. Tome se, iskreno, nismo nadali, posebno jer smo ulazili u novi sistem, sa novim igračima. Pa onda i novi takmičarski sistem, sa pet sedmica sa po dve evroligaške utakmice„.

Kada ste shvatili da ste na pravom putu i da to sve ide upravo takvim tempom?
„Tokom pripremnih utakmica, posebno u završnici priprema. Tada sam shvatio da možemo mnogo bolje od onog što se priča. A onda, kada smo krenuli u sezoni i mnogima drugima je to bilo jasno. Imali smo početak Evrolige kakav jeste bio, pa onda smo išli dalje, postepeno rasli„.

Tu sigurno ima i do vašeg višegodišnjeg sistemskog rada, ali i sistema trenera Dragana Gačevića?
Naravno. Jasno je da to što imam rad u kontinuitetu donosi prednost sa mnogo aspekata. Ali, kada ja sada stanem i razmislim: ‘Čekaj, pa šestorica igrača nam je otišlo, od toga trojica iz prve petorke…’ Onda i ne izgleda to baš tako… Doduše, imamo kontinuitet u nekim drugim elementima, koji nam omogućavaju da u planiranju za naredne godine, da donosimo prave odluke i da prepoznajemo situacije, da lakše koncipiramo sve što želimo da uradimo. To su sve stvari koje su prednost kontinuiteta„.

U dahu je Radonjić nastavio i prisetio se kako je sve izgledalo kada je tek došao u Crvenu zvezdu…
Kada sam došao, tim je već bio selektiran, imao sam sasvim konkretnih problema. Tako da to nije išlo lako i bilo je potrebno da se napravi selektiranje, da se isprave greške… Kada se sezona završi neuspešno i kada kreću frustracije i strahovi… Onda jedino 12 novih igrača donosi zadovoljstvo kod svih. A to nije dobro. Ja sam shvatio da to nije dobro i da to moram da okrenem u drugom smeru. Kada se sve malo posložilo, kada sam sagledao situaciju iz svih uglova – odakle, šta, kako i zbog čega se dešava – onda je kontinuitet dao rezultate i omogućio nam da lakše prebrodimo neke krizne momente lakše, jer smo već imali iskustvo od ranije„.Radonjić u kompaniji MOZZART

RADONJIĆ U KOMPANIJI MOZZART

Da li ste očekivali da će vaša snaga, fizička spremnost ekipe biti toliko dugotrajna u samoj sezoni? Ili ni sami niste bili svesni šta sezona može da nosi?
To su neke stvari koje mi u stručnom štabu planiramo. Ova sezona je donosila nešto što je zahtevalo da oprez bude veći nego što je bilo u sezonama ranije. Bez ikakve dileme. To je moralo da bude prisutno i sve je rađeno tako da je svaka situacija sagledavana toliko pažljivo da ništa nije bilo prepuštano slučaju„.

DO KRAJA ABA LIGE EKIPA JE IZGLEDALA NA JEDAN NAČIN, A POSLE…

Opet, morali ste da kreirate planove za nešto s čim se dotad niste susreli…
U tom ritmu utakmica i celom sistemu raditi stvari koje se mogu okarakterisati kao nešto što dovodi do podizanja ili spuštanja forme, o čemu se mnogo pričalo ovih godina i što sam ja toliko puta slušao… Do završetka ABA lige bilo je tako da smo išli sa kratkoročnim planovima, pa čak i do planova za samo jedan trening. Tako smo pravili analizu šta treba da napravimo za sledeći dan, šta naredni trening, utakmicu… Išli smo postepeno. Kada smo igrali finale Jadranske lige protiv Cedevite bili smo u situaciji da smo bili u dugom vremenskom periodu bez treninga. Igrali smo utakmice i rešavali ih u našu korist. Uradili smo sve da dobro izgledamo u tom periodu. E sad, kako je ekipa izgledala posle Cedevite… To je već nešto što bi bilo interesantno da smo razgovarali tada, u tom trenutku. Ovako, to su neke naše stvari koje smo mi ostavili i ostaće za nas„.

A onda je došlo i srpsko prvenstvo i novih 14 utakmica u ligaškom delu, pa plej-of…
Iz žestokog ritma smo, prvi put posle duže pauze ušli u prvenstvo i bilo je potrebno igrati dovoljno dobro i voditi računa o stanju ekipe. Uspeli smo do kraja da podignemo nivo treniga i da uradimo ono što smo i rekli pred početak, da osvojimo još jednu titulu„.

Da li postoji neki igrač u timu koji vas je posebno iznenadio, u fizičkom i igračkom smislu?
Mislim da je tim bio – pravi. Nešto slično me je pitao i jedan prijatelj pre neki dan. Onda sam ga ja redom pitao – kako je, po njegovom mišljenju, igrao svaki od igrača ponaosob. A on je samo klimao glavom i shvatio šta sam hteo da kažem„.

Da li delite mišljenje da su vašoj ekipi prijali ciklusi sa po dve evroligaške utakmice sedmično? Delovalo je da se baš tada pokazivalo koliko je ekipa spremna…
Od pet ciklusa tri puta smo dobili, a dva puta gubili drugu utakmicu. Više bih rekao da smo iznenađivali. Da je to suština. Da se nije očekivalo da mi to možemo. I to je bilo upečatljivo. Sećam se da je kružila priča kako smo protiv Olimpijakosa u Atini energetski izgledali slabo. Izgledali smo kako smo izgledali, vratili se s utakmice, putovali ceo dan, odradili uveče trening i onda sledeći dan dobili Real. Stvarno mislim da je ipak presudniji bio faktor iznenađenja. Mi jesmo izdržali sve dobro, ali treba poći od stanovišta da su i naši rivali igrali u istom ritmu. Setite se poslednjeg ciklusa, kada smo igrali protiv Olimpijakosa kod nas, pa otišli u Barselonu. Da smo igrali obrnuto, možda bismo tada dobili bar jednu utakmicu. Tada nismo imali kapaciteta da iznenadimo Barselonu u Kataloniji„.

Kada ste se odlučili da je vreme da postanete trener?
Moja želja da se bavim trenerskim poslom krenula je pre nego što sam bio u Vojvodini. Ali, kada sam bio u Vojvodini bilo mi je jasno da mi se bliži kraj karijere. Tako sam se i osećao, da treba da razmišljam u tom pravcu. Odlučio sam da je vreme da krene u ovo. Što se tiče želje, ona se pojavila još dok sam igrao u Budućnosti. Čak je i tih godina bilo priče da bi trebalo da sednem na klupu i preuzmem tim. A ja sam posle toga odigrao još četiri sezone. I dobro je što tada nisam postao trener. Ja sam tu svoju želju tih poslednjih godina hranio tako što sam pokušavao da pohvatam što više elemenata koji bi kasnije mogli da mi koriste u radu. Te poslednje godine u Vojvodini sam završio Višu trenersku u Košarkarkom savezu Jugoslavije. Tada se to tako završavalo. Svakog ponedeljka sam dolazio od šest ujutru na časove i učio zanat. Kod mene se nije desilo da sam čekao da mi se završi karijera, da bih odlučio da budem trener„.

Od koga ste upili najviše znanja?
Trudio sam se da pokupim što više od svakog, naravno one stvari za koje sam smatrao da mogu da mi budu od koristi. Hteo sam realno da sagledam situaciju i u saradnji sa svim trenerima sam to učio. Više pri kraju karijere, ali i kasnije kada sam počeo da radim sam se trudio da nađem svoj pravac„.

Sada sledi put u San Antonio, koji predstavlja priliku za dodatni trenerski razvoj.
Biću u Las Vegasu od 6. do 14. jula. Poziv je došao pre dve, tri nedelje. Inače, oni su najviše puta dolazili u Beograd i bili prisutni na našim treninzima. Imali smo tu vrstu saradnje koja je proizvela sve ovo… Bilo je samo pitanje kakav je plan i o čemu se zapravo radi„, rekao je Radonjić i napomenuo da se nije još upoznao sa Gregom Popovičem, kao i da će kada bude otišao saznati konkretno kakva će biti njegova uloga tamo.

Ponovo neće biti odmora za vas?
Što se tiče samog rada, ja u tome uživam. To mi ne predstavlja neku vrstu opterećenja. Meni je boravak u sali prirodno stanište. U svakom slučaju jako je prijatan osećaj i zadovoljstvo što ću imati priliku da budem tamo„.

U Evroligi je neophodno pronaći način organizacije takmičenja koji bi zadovoljio i trenere i igrače.
Na ovom nivou je to tako i moramo da se prilagodimo. Kada sam bio na trenerskim seminarima, vodila se debata oko toga i bili smo prilično svesni koliko će to sve da bude teško, koliko nema prostora za odmor… I dok nije počelo, postalo je jasno da će se kad tad dogoditi promena. Samo je trebalo pronaći način da se što lakše prevazilazi situacija. Ono što je meni bitno jeste da se iskustvo iz ove godine pretoči u sledeću. Kao što vidite, klubovi su krenuli da prave timove sa većim brojem igrača i na taj način pokušavaju da se prilagode na okolnosti. Naročito su padovi bili prisutni u završnica domaćih takmičenjima gde su klubovi gubili utakmice i pre finala od ekipa koje su nominalno nekvalitetnije„.

Koliku satisfakciju predstavlja činjenica da ste proteklih dana bili povezivani sa timovima kao što su Barselona i Baskonija.
Ono što sam rekao vezano za pobede i kompletan osećaj, to mislim i za ovo. Čekamo, radimo, čvrsto na zemlji. Prija svakako, to nema nikave dileme„.

Crveno-beli su pronašli način da u svakom takmičenju pronađu motiv i dovoljno svežine za ostvarivanje željenog rezultata.
Za očekivati je da motivacija kod igranja različitih takmienja nije ista. Ali ne sme da dođe do gubitka koncentracije ili nečega što može da utiče na rezultat. Mi smo to odradili na dobar način, što pokazuje odnos pobeda i poraza u svim takmičenjima. Zvezda je prevazišla taj momenat na dobar način, nije možda izgledala onako kao u trenutku kada je dobijala prvake Evrope, što je i normalno. Što se domaćeg takmičenja tiče, ove godine je došlo do približavanja kvaliteta između KLS i ABA lige, očekujem da će se to nastaviti„.

Da li je možda Druga Jadranska liga rešenje za podizanje kvaliteta?
Ponovo će biti onih koji su zadovoljni što su u ABA ligi, onih što su zadovoljni učešćem u drugoj ABA ligi, a onda će biti dva nezadovoljna što su u KLS i svako će imati neko svoje viđenje. Nemoguće je baš sve zadovoljiti, treba naći najbolje rešenje„, zaključio je Radonjić.

Fenomenalan ciklus je kompletiran, Crvena zvezda je pod vođstvom Dejana Radonjićaispunila i premašila zacrtane ciljeve, ali novi izazovi tek predstoje. Zvezdaška javnost je nestrpljiva i želi što pre da sazna jasne planove za narednu sezonu, a jedno od osnovnih pitanja tiče se i pitanja šefa struke. Tu po pitanju konkretne želje ne postoji nikakva dilema.

Priredili: Nenad Jovanović, Nikola Stojković i Nikola Drenovac
Foto: Star Sport.

Izvor Mozzartsport

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here