REKORDERI FUDBALSKE SRBIJE: Prvotimac u sedmoj deceniji

Dragiša Kosnić u 62. godini nosi igru Proletera iz Međe
Priča o njemu je za rubriku „verovali ili ne“. Nekadašnji as zrenjaninskog Proletera, Dragiša Kosnić, rođen 2. januara 1954. i dalje trči za loptom. Prvotimac je Proletera iz Međe, kluba koji je, minule nedelje, jesenji deo prvenstva Opštinske lige Žitište – Kikinda, završio na šestom mestu, sa 13 bodova.

  • Pobedili smo Roham iz Nove Crnje, svih 90 minuta proveo sam na terenu, kao i na predhodnim mečevima. Kao i u mladosti, puno sam trčao, raspoređivao decu, mogu im deda biti, ali se ne dam – počeo je priču u društvu nekadašnjih fudbalskih saboraca iz zrenjaninskog Proletera, Arsena Tošića i Milorada Zorića.

Od 1999. je u klubu iz rodnog mesta, odakle je i legendarni Momčilo Vukotić krenuo u fudbalski svet. U nekadašnjem zrenjaninskom velikanu, krenuo je od pionira, 1968. i prošao sve selekcije. Bio je na kaljenju u komšijskom Radničkom, 1976. nosio igru drugoligaša Borova, od 1977. do 1986. bio je prvotimac Proletera.

  • Kakav smo imali tim u drugoligaškoj konkurenciji, to je za priču. Ništa više nije isto, sve jedan od nas danas bi igrao u najjačim superligašima i mnogim evropskim klubovima. Danas je na Begeju dosta klubova, a nigde kvaliteta. Nema dece sa sela, u moje vreme, svi su bili iz okoline. Nekad su siromašni igrali, priča se okrenula u suprotnom smeru.

Bio je uvek neumoran na terenu, radilica za ekipu, ali se čude u banatskoj ravnici kako i u sedmoj deceniji odigra ceo meč.
I danas pretrčim najviše, meni nije svejedno kako će se završiti, ovoj deci sa kojom igram, manje – više je isto, dobili ili izgubili. Idem godišnje na lekarski pregled, uradim sve, od vađenja krvi, pritiska, da ne nabrajam. I, sve je OK. Poslednji put doktor me pitao, zašto sam došao. Imam šest koza, 16 jarića i dnevno pijem litar i po mleka. Više od četiri godine mleko nisam vario, konzumirao sam odmah posle muže, direktno iz lonca. Kad ustanem zahvatim veliku kašiku meda. Jedem puno voća i to se ponavlja godinama. Sve je ekološki čisto, za desetku.
Ističe da je fizički veoma aktivan, da više tokom dana uradi fizičkih poslova, nego igrači na treninzima.

  • Pomažem komšijama u poljoprivrednim poslovima. Znam na traktor baciti 200 bala sena od 15-20 kilograma, za kratko vreme. Onaj ko zna šta to znači, zna kolika je snaga potrebna.

Živi na relaciji Međa – Klek. U Kleku ima Školu fudbala, za decu od šest do 10 godina. Uči i vaspitava, a sin Vid je bio prvotimac Proletera, danas je privredni preduzetnik, drugi sin Radivoje, završio je fakultet i bez posla je. Unučad Milica i Miljan su „Koletova“ najveća sreća.
Imao je velikih uspeha kao trener. Rusandu iz Melenaca i Bilećanin iz Sečnja, uveo je u Vojvođansku ligu, sa karađorđevačkim Jedinstvom izborio opstanak u istoj.

  • Ponosan sam na trenerski staž u zrenjaninskom Proleteru. Radio sam u omladinskoj školi do 2001. Sa generacijom rođenih 1985, osvojio sam Kup SRJ 2000 pobedom nad podgoričkom Budućnošću. Sa narednom generacijom, rođenih 1986. , osvojio sam titulu državnog prvaka, pobedom nad Crvenom zvezdom.

Tošić i Zorić, njegovi saigrači iz slavnih dana, kažu da je malo igrača, takvog kalibra, bilo na tadašnjim drugoligaškim terenima. Bio je na meti najvećih, ali je teška povreda osujetila veliku karijeru.

  • Ne mogu da zaboravim nedelju i 4. septembar 1978. – dobro je Kosnić upamtio meč protiv Rudara iz Prijedora, na obalama Begeja. – Sead Crnkić je ušao u mene, svom težinom pao na nogu, pukla je kao ledenica. Jauknuo sam i nadjačao pune tribine. Obe podkoleničke kosti su pukle, težak prelom. Pet meseci nosio sam gips, toliko proveo na rehabilitaciji u Banji i otišao u vojsku. Vratio sam se suludom upornošću 1981. Do preloma odigrao sam 49 utakmica u Proleteru, posle toga još 100.

Kad ga je, mesec posle, obišao Crnkić, čuo je za surovost borbe za bodove.

  • Trener ga je zadužio za Mišića, ovaj je uspeo da ga izbegne i šalje driblingom na stazu, potom ga je usmerio na Sučevića i ni njemu ništa nije mogao. Kazao mi je da ga je trener pitao „možeš li nekoga da pogodiš“ i pokazao na mene. Zadesila me zla kob, kosti su se rascvetale.

Doktori su hteli da postave dve šine, da može da hoda i da se pozdravi sa fudbalom.

  • Hvala doktoru Kovačeviću, rekao sam da hoću da nastavim da igram, da neću šine u nozi. Spojio je rascvetale kosti, rekao da pazim, a ja sam sumanuto trenirao i vratio na teren.

Moglo je biti na početku, ostavili smo za kraj, Kosniću, dokle?

  • Proleter 2020 godine obeležava vek postojanja. Želim da tad uđemo u viši rang i okačim kpačke o klin! Izdržaću, sigurno – jedan je i neponovljiv, Dragiša Kosnić – Kole, fudbalska legenda Srbije.

Izvor i foto

Započnite diskusiju

Ostavi komentar