Radio Sport

Jedini sportski radio u regionu!

Tkačenko: Od Srba treba učiti

Legendarni sovjetski košarkaš Vladimir Petrovič Tkačenko: Srpska škola je dokaz da rad rađa prave asove. Ivković i Obradović su izvanredni, Teodosić je istinski virtuoz. Srbi su i u SAD dokazali svoju vrednost
MOSKVA – OD STALNOG DOPISNIKA
LjUDI koji vode rusku košarku morali bi se ugledati na Srbe koji su uspeli da izgrade svoju školu košarke i na svakom međunarodnom takmičenju se pojavi neka nova zvezda. Bez obzira na to što vam odlazi mnogo igrača u strane klubove, zahvaljujući kvalitetnom radu trenera uspevate da stvarate nove asove i imate reprezentaciju koju svi respektuju. Najvažnije je da imate svoju školu košarke i, mora se priznati, vaši najbolji igrači su maštovitiji od mnogih drugih. Ovako, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, govori legendarni sovjetski gorostas Vladimir Petrovič Tkačenko, jedan od najboljih svetskih centara, koji je žario i palio krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka.
“Teški centar”, koji je u punoj snazi imao 220 centimetara i 140 kilograma. U prvom razgovoru za neki srpski medij podseća da je 1979. proglašen za najboljeg košarkaša Evrope, dok je mnogo godina kasnije, 2015. izabran u Kuću slavnih FIBA. Zaslužni je majstor sporta SSSR, osvajač dve bronzane medalje na Olimpijskim igrama (1976, 1980), zlatne medalje na Svetskom prvenstvu (1982), trostruki šampion Evrope (1979,1981,1985), sa ekipom CSKA četvorstruki prvak SSSR-a (1983, 1984, 1988, 1990).
Tkačenko retko daje intervjue, ali kad prozbori oštar je kritičar rukovodstva ruske košarke.

  • Rusija je ogromna zemlja i nedopustivo je da se mučimo na takmičenjima gde igra reprezentacija. Glavni problem je u tome što se u klubovima zapostavljaju domaći igrači. Nisam ja protiv dovođenja zvezda, kao što su Teodosić i De Kolo u CSKA. Ali pogledajte druge klubove. Prepuni su stranaca koji nisu mogli da nađu mesto u američkim ekipama. Kako će onda da stasaju ruski mladi igrači koji bi danas, sutra trebalo da budu okosnica reprezentacije. Mi ne možemo da se žalimo da nam mnogo igrača igra u NBA. Tamo je samo jedan naš igrač – visoki Timofej Mozgov. Ni po Evropi ne igraju košarkaši sa prostora Rusije.

* Da li je ispravno mišljenje onih koji tvrde da bi bilo bolje da se novac troši za mlade selekcije u klubovima, nego što se plaćaju Amerikanci druge klase?

  • I ja tako mislim. Jedno je kad se dovede zvezda koja podigne nivo tima koji se bori za vrh Evrope, a drugo kad provincijski klubovi kupuju strane igrače… Kakva je razlika hoće li neko da osvoji peto, šesto mesto pa da za to plaća Amerikance. Duboko sam uveren da bi bilo bolje da se ulaže u trenerski rad u mladim selekcijama, a rezultat će sigurno stići. Ako se uzmu svi klupski budžeti, ne može se reći da se ne troši novac u ruskoj košarci, ali se nedovoljno radi i ulaže u popularizaciju košarke i rad sa mladim selekcijama. Nemam ništa protiv da se dovode dobri strani treneri iza kojih ostaje dobar rezultat. Da se isplati dovoditi dokazane strane trenere, kao što su Dušan Ivković, Devid Blat ili Etore Mesina, pokazuju njihovi rezultati i prepune dvorane.

* Rukovodstvo CSKA ne zaboravlja veliki doprinos Dušana Ivkovića koji ih je preporodio?

  • Dušan Ivković je veliki trener. Njemu niko na svetu ne osporava znanje. Zna svoj posao, stvara odličnu atmosferu u ekipi. Ume da motiviše igrače. To je legendarni trener i takvih je malo. Nesporno je da su uspesi jugoslovenske, a zatim i srpske košarke vezani ne samo za veliki broj talenata nego i za odličan rad. I Željko Obradović je veliki trener. Pogledajte mu rezultate. Mi u Rusiji, nažalost, nemamo više trenera kojeg bismo mogli uporediti sa Aleksandrom Gomeljskim. Bio je to čovek sa čeličnom voljom i karakterom.

* Rivalstvo: Tkačenko u duelu sa Kićanovićem
* Muči li vas nekada “nostalgija” za starim vremenima?

  • Naravno da se rado setim kad je SSSR bio košarkaška velesila. U vreme dok sam igrao, Amerikanci i Jugosloveni su nam bili glavni rivali. Vi ste decenijama rapidno napredovali i imali zaista vrsne igrače. Sećam se dvoboja sa Krešimirom Ćosićom. Imali ste dobre centre – Žižića, Knega, Jerkova, Radovanovića… ali su vam bili posebno opasni snajper Dragan Kićanović, zatim Mirza Delibašić, plejmejker Zoran Slavnić. Velike nevolje nam je zadavao i Dražen Dalipagić. Zahvaljujući dobrom radu trenera, i kasnije ste napravili odličnu smenu generacija i imali ste zaista blistave košarkaše. Oni su i u Americi dokazali svoju vrednost…

* I vi ste našim košarkašima i trenerima pravili glavobolje, a iz starije generacije kod nas je bio veoma cenjen Sergej Bjelov?

  • Bjelov je bio veliki igrač, precizne ruke, dobrog driblinga, visokog skoka.

* Sergej je često pričao o igrama protiv Jugoslovena …

  • Bjelova su mnogi voleli jer je zaista bio duša tima. Kasnije je i kao trener imao uspehe sa Ural grejtom.

* Sa drugim gorostasom, Arvidasom Sabonisom, bili ste odličan tandem centara u reprezentaciji, ali ste u sovjetskom šampionatu žestoko ratovali?

  • Bili su to veliki derbiji između CSKA i Žalgirisa. Nadmudrivala su se dva velika trenera, Aleksandar Gomeljski i Vladas Garastas. A na terenu pola “zbornaje” sa jedne, a pola sa druge strane.

* Napustili ste sport tiho bez velikih oproštaja. Posle CSKA igrali ste kratko u Španiji, u Gvadalahari, u sezoni 1989-1990?

  • To je nažalost bilo na kraju karijere, kad sam imao probleme sa kičmom. Po isteku ugovora u Španiji vratio sam se u Moskvu i u 34. godini prestao da igram.

* Jedno vreme ste rukovodili “Košarkaškom školom V.P.Tkačenko” u Barvihi u Podmoskovlju…

  • To mi je bila velika želja. Dok je direktor preduzeća “Barviha” bio Oleg Jurjevič Tarasov, on nam je finansijski pomagao. Kad je on otišao, nije više bilo podrške i novca…

* Gorostasi. Tkačenko protiv Sabonisa u derbiju CSKA – Žalgiris
* Može li CSKA da ponovi uspeh iz Berlina i ponovo osvoji Evroligu?

  • CSKA i ove godine ima dobro uigran tim. Trener Dimitris Itudis odlično radi. Ali, rezultat će zavisiti od toga hoće li se potpuno oporaviti najbolji bekovski tandem Evrope Miloš Teodosić i Nando de Kolo. Ne mora se biti veliki znalac košarke da bi se shvatilo koliko kvalitet igre “armejaca” zavisi od Miloša i Nanda. Osim što su odlični snajperi, oba imaju karakter i to se pozitivno odražava na celi tim. Posebno je važno što se Srbin i Francuz dopunjavaju. Vidi se da se odlično razumeju u igri. Osim toga, Miloš je pravi virtuoz, on može da doda loptu odakle je vrlo teško promašiti. Zbog te atraktivnosti dopada se publici ne samo u Moskvi već bilo gde da igra. Zahvaljujući takvoj atraktivnoj košarci sada CSKA igra pred punom dvoranom.


PRVI KORACI
Na međunarodnoj areni, Tkačenko je prvi put primećen na juniorskom prvenstvu Evrope 1973. kada su Sovjeti zahvaljujući upravo njemu osvojili zlatnu medalju. Već sa 17 godina, 1974. igrao je za prvi tim kijevskog Stroitelja i doprineo da osvoje treće mesto u šampionatu SSSR-a. Kad ga je trener sovjetske reprezentacije Vladimir Kondrašin pozvao 1973. u podmlađenu “zbornaju” bilo mu je samo 19 godina. Tri godine kasnije Tkačenko je igrao na Olimpijadi u Montrealu 1976.
GOLMAN
Rođen u Sočiju 20. septembra 1957. godine, Tkačenko je kao dečak prvo igrao fudbal. Zbog toga što je brzo izrastao bio je golman. Roditelji su mu bili srednje visine, a on je u 13. godini već imao 190 centimetara. Visokog dečaka je uočio košarkaški trener Vladimir Jeljdin i poveo ga pod obruče. Sve ostalo je istorija.
Izvor i foto

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

%d bloggers like this: