„Crveno-beli” s obezbeđenom titulom prvaka izašli na megdan „crno-belima” i 1977. i 1980, a praktično i 1981. godine

Na Partizanovom stadionu se igra 170. „večiti derbi”. Crvena zvezda treći put ulazi u najveću utakmicu našeg fudbala s već obezbeđenim lovorom za državnog prvaka. Njoj, što se kaže, i matematički niko ne može da pomrsi račune u još šest kola do kraja ligaškog takmičenja.

Tako se prvo desilo u sezoni 1976/77. godine. „Crno-beli” su 22. maja 1977. četvrti i poslednji put u prvenstvu bili domaćini „crveno-belima” na njihovoj „Marakani”. Onda se to držalo za normalnu stvar iz praktičnih motiva jer je od više gledalaca na većem stadionu veći prihod od prodatih karata, ali u ovom slučaju razlog za selidbu u komšiluk bile su pripreme za tradicionalni slet na Dan mladosti (25. maj) na Stadionu JNA.

U beogradsko-zagrebačkim duelima u kolu pre tog Zvezda je kod kuće savladala Zagreb s 3:1, a da u vođstvu umakne drugoplasiranom Dinamu za 11 bodova pomogao joj je Partizan budući da je meč u Maksimiru završen s mirnim mrežama. Dan pre 60. derbija „modrima” je razvejana i poslednja nada da će se u finišu šampionata dogoditi čudo. Izgubili su od OFK Beograda na Omladinskom stadionu s 2:1 pa je veselje „crveno-belih” moglo da počne pošto su bili nedostižni u preostalih pet kola (tada dva boda za pobedu).

Sutradan je takoreći obevljena primopredaja krune. S titulom prvaka u džepu Zvezda je položila oružje pred najljućim rivalom, šampionom 1976, koji joj je zasolio slavlje s 2:1 golovima Ilije Zavišića u 55. minutu i Dževada Prekazija u 71 (utešni pogodak postigao je Dušan Savić u 77).

S obavljenim poslom je Zvezda izašla na megdan Partizanu i 22. juna 1980, u pretposlednjem kolu. Trofej je obezbedila nedelju ranije kad je na svom igralištu s 4:1 nadvisila Sarajevo, svog prvog pratioca, kome je na vrhu odmakla za sedam bodova, a s njim se na drugom mestu poravnao kruševački Napredak. Na Stadionu JNA zatim po velikoj sparini nije bilo pobednika, a ni golova (prethodno 0:0 samo 1961). Prvi put posle pet godina i devet okršaja u nizu plen je podeljen.

Pre početka 66. „večitog derbija” pred 50.000 ljudi s razglasa su upućene čestitke novom prvaku (za 1979. Hajduk). Partizanovo stručno rukovodstvo na čelu s Josipom Duvančićem prišlo je Zvezdinoj klupi da pruži ruku Branku Stankoviću i njegovim pomoćnicima, a igrači „crno-belih” su na terenu uručili svojim rivalima po stručak karanfila.

Dogodine je Zvezda sačuvala titulu, a „večiti derbi” je igran u poslednjem kolu, 14. juna 1981. Vodeći „crveno-beli” su imali dva boda više od drugoplasiranog Hajduka i ubedljivo bolju gol-razliku od njega (+31:+21). Splićani su mogli na tron samo u najlepšim snovima. Na javi nerešeno je bilo i na „Marakani” (1:1 – 0:1 Momčilo Vukotić u 2, 1:1 Srebrenko Repčić u 70) i na Poljudu, gde je u neposrednom duelu za naslov viceprvaka domaćin iščupao dovoljni remi (3:3) protiv odličnog niškog Radničkog.

Translate »